Настанак и престанак људског живота, сви радосни тренуци не могу се замислити без ракије. Направљена је за уживање а не за опијање. Човеку може бити одличан сарадник, али и љут непријатељ.

Женидба, удаја, рођење, слава… у свим приликама се у Cрбији пије ракија. Печење и испијање, није уобичајна производња ракије, већ традиција српског села и сељака, нешто што се чува и негује. Традиција испијања ракије је дуга колико и сама ракија. У Србији, сваки крај, има специфичну, препознатљивију ракију, „најбољу на свету“. Правило сваког доброг домаћина у Врању је да за своје госте мора имати бар једну „домаћу љуту“. У врањском крају производња ракије почиње пре више од 150 година и данас су неке врањанске фамилије познате по свом квалитетном воћу и разноврсним ракијама које се праве од њих.

Близу Врања, у селу Ристовац, налази се дестилерија „Митић“, која се бави производњом домаће ракије, годинама уназад са одличним успехом а идеја о масовнијој производњи за тржиште дошла је током 2006. године.

Тренутно је у понуди воћна ракија од шљиве под називом „ЗЛАТНА ЛУЛА“, званично најбоља ракија Јужне Србије, одличног квалитета и ароме, хармоничног укуса, у оригиналном паковању од 0,5, 0,7 и 1 литра, јачине 48%, затим воћна ракија од јабуке, као и ракија од грожђа (лоза).

Ракија шљивовица – ЗЛАТНА ЛУЛА је добила многа признања, међу којима:

Сребрна медаља за најбољу воћну ракију од шљиве, 2013, Национално такмичење за најбоља вина и ракије Србије, Прва награда за најбољу воћну ракију, 2013, Петровац

„Када пијемо ракију, ми се напијемо. Када се напијемо, ми заспимо. Када спавамо, не чинимо грехе. Ако не чинимо грехе, идемо у рај. Ко хоће у рај, нека пије ракију.“