Народни музеј Врање

Народни музеј у Врању основан је 1960. године, као музеј комплексног типа. Налази се у некадашњој згради Селамлука – мушког дела Пашиног конака и располаже површином од 400м² изложбеног простора, са око 30 000 музеалија из области етнологије, археологије и културне историје.

Радно време: радним даном од 08:00 – 15:00ч, а суботом и недељом од 10:00 – 14:00ч.

Тренутно се изводе радови на реконструкцији објекта и постављању сталне поставке

Галерија Народног музеја

Галерија је изложбени простор Народног музеја, његовим отварањем омогућен је уметницима простор за излагање, чување и неговање њихових дела, а публици приближавање савремених кретања у ликовној уметности. Галерија поред изложби ликовног, археолошког, етнолошког и историјског садржаја прати и културне манифестације града.

Музеј кућа Боре Станковића

Изграђена је око 1850. године, а у музеј је претворена 18. јуна 1967. године. Отворена је за јавност као спомен кућа великог српског књижевника Боре Станковића. Налази се у Баба Златиној улици, која је добила име по баба Злати, Бориној баби по оцу. У дворишту се налази башта, стари дуд, шимшири, винова лоза, калдрма и бунар, као и летња кухиња. У Музеј кући Боре Станковића изложени су предмети који су припадали писцу и члановима његове породице, као и плакати, фотографије позоришних представа и издања његових књига и дела добитника „Борине Награде“.

Радно време: радним даном од 08:00 – 20:00 часова

Историјски архив

Основан је од стране Народног одбора среза Врање, 31. марта 1962. године као Историјски архив среза Врање. Са радом је почео 1. новембра исте године. Коначан назив Историјски архив „31. јануар“ добио је 19. марта 1979. године, по датуму ослобођења Врања од турске власти 1878. године. Бави се евиденцијом и заштитом архивске грађе, сређивањем и обрадом, а ту су и информативне и пропагандне делатности.

Народни универзитет

Доношењем Закона о самоуправљању 1950. године, а касније, 1953. године, и Уставног закона, оснива се и Раднички универзитет у Врању. Циљ је био да се радничка класа образује за рад и самоуправљање и обезбеди њен културни развој. Раднички универзитет, касније као Јавна установа “Народни универзитет” успешно врши своју културно-просветну мисију кроз следеће активности: провера оспособљености, преквалификација, ликовна радионица, курсеви језика, салони и сајмови, смотре и фестивали, издаваштво, изложбе, курс рачунара.