Врање је изузетно живописан град, са мноштво интересантних и необичних детаља који се не могу срести у другим деловима земље.
Врањанци кажу “Не је важно што си и одакле си – важно је да си човек”.
Град се налази у делу Србије у коме су се Турци најдуже задржали, тако да су трагови отоманске цивилизације и данас присутни кроз легенде и предања који буде радозналост код слушалаца. Можете чути легенду о жутом цвећу, Белом мосту, Пашином конаку, Харемлуку, легенду о Марковом калету, о Крстатој џамији, чесми Ђеренки, Мачкиној чесми…
Свака од ових легенди садржи занимљиву причу и има оригиналну тежину, када се прича испред самих објеката. Врање је град мерака, град дерта и севдаха, несвакидашњег споја чулног, телесног и духовног задовољства које опушта тело а храни душу. Песма и игра Врања је препознатљива као врањски мелос, а Врањанци су познати по својој веселој природи као мераклије.
Врањска трпеза је позната по својим сланим и слатким баницама, по ђувеч тарани са пилетином, касапским ђувечом, пуњеним сувим паприкама, по сарми и разним слатким ђаконијама.
Дакле, ако си човек – добродошао у Врање – добродошао у град оријенталног дувана и италијанских ципела, град севдаха и трубе, која зна како треба песму почети, а како и кад ће песма завршити, е, то нико не зна, чак и онај што свира.
Врањанци би рекли: „Крај ће каже!“
Зато што пре дођи у Врање!