Црква је започета 1838. године. Имала је три кубета и стављена је под кров 1841. године. Међу најдарежљивијим ктиторима и приложницима приликом градње Саборне цркве био је Хаџи-Михаило Погачаревић. Изградњу је помогао и Хусеин-паша. Тиме је изазвао огорчење и бес Турака па су Турци на Спасовдан 1843. године подигли буну, опљачкали хришћане, учинили велика зверства над српским становништвом, порушили на цркви три минарета и кров и запалили митрополију. Врањанцима је касније дозвољено да цркву обнове. Саграђена је 1858. године. Народ Врања учестовао је у израдњи цркве новчаним средствима и прилозима у материјалу и личном раду.

Црква Свете Тројице грађена је у облику тробродне базилике опкољене са западне, јужне и северне стране тремовима. У саставу цркве данас је седиште Епархије Врањске.

Црква Преподобне Мученице Параскеве налази се у близини Белог моста, на левој обали Врањске реке. Датира из XIII века као средњевековна српска црква, изграђена на месту где су се налазиле мошти непознатог свеца које доводе и дан данас до благодатог мириса. Турци су је претворили у џамију доградивши минарет, а задржавши крст. Народ је прозвао Крстата џамија. Црква је обновљена прилозима народа а од првобитне цркве остале су само зидине на улазу. 8. августа је слава овог Храма.

Саграђена је 1820. године у насељу Собина, на темељима старе средњевековне цркве. Обновљена је 1925. године, а 2003. године реновирана је њена кровна конструкција. У њој се истиче њен  спратни део намењен женама, затим иконостас чије су иконе недавно рестауриране. Велики број верника из града и околине се окупља код ове цркве на празник Велике Госпојине – 28. августа.

Јединствени верско-религиозни комплекс налази се у Баба Златиној улици. На иницијативу Врањске Епархије са градњом објекта почело се 2002. године а радови су завршени 2010. године када је било свечано отварање. Још увек трају радови унутрашње декорације цркве односно капеле параклиса.

Иначе комплекс у свом саставу садржи неколико целина, а то су:

Родна кућа Оца Јустина

Капела – параклис

Књижара

Галерија

Простор за кустосе

У њему се налази Издавачки фонд Православне епархије врањске „Свети Прохор Пчињски“ и школа веронауке за младе, са редовним предавањима из разних области.

Испод некадашњег града Изома, у бањи, је средином XV века постојало старо српско насеље са црквом. Године 1928. започета је градња цркве Св. Илије у Врањској Бањи. Краљ Александар Карађорђевић је послао план старе цркве са Опленца, са молбом да у Бањи буде изграђена иста црква. На тај начин је хтео да се одужи грађанима овог места за љубазност и поштовање према његовом оцу, који се тамо лечио. Изградња цркве је била завршена 1933. године, а тада је и освештена. У цркву су унети дарови Петра I Карађорђевића.

Дело је руског архитекте Василија Андроса.Светилиште је изграђено у српско-византијском стилу са унакрсном базом са куполом и припратом, и црквеним звоником – торњем. Фасада је богато декорисана, а сама црква је живописана прелепим фрескама. Иконе на олтару су дело сликара Трајка Ј. Муфтинског. На иконостас су постављене иконе десно од „царских двери“ са ликом Богородице, а лево са ликом Исуса Христа. На јужној страни у цркви је величанствени „владиченски престо“ израђен од дрвета у дуборезу.

Слава цркве је 2. августа, када се и одржава вашар у Врањској Бањи.