Легенде и предања Врања буде радозналост међу слушаоцима, а захваљујући атрактивности самих прича у слушаоцу се јавља жеља за сазнањем и информисаношћу. Легенде и предања су везана за објекте који чине културну баштину града.
Најпре постоји легенда за назив града Врање, која гласи да се оно у старини звало Голубиње и то до пропасти наше под Турке, по имену војводе Голубића који је управљао Врањем. Голубић је имао жену Врану и кад је он са кнезом Лазаром погинуо на Косову, уместо њега завлада његова жена Врана, а Голубиње се прозва именом Врање.
Затим легенда о Жутом цвећу, која се односи на период Првог светског рата, када су се француски војници обратили једној баки на француском. Бака је заливала цвеће и није добро чула нити разумела, мислила је да кажу божур (Цвет црвене боје), а не Бонжур (Добро јутро), па их је исправила да њено цвеће није божур, већ жуто цвеће. Зато је жута боја симболична за Врања.
Симбол града је и Бели мост, којег прати легенда о великој и трагичној љубави између Ајше и Стојана.
Постоји и легенда за Марково кале, да је то некадашњи град-тврђава јунака Краљевића Марка, који је по њему добио име. Марко је са својим Шарцем са тог места направио подвиг на исток, где је заплакао па отуда назив планинског масива Пљачковица, затим на запад, ту се прекрстио и планина је добила назив Крстиловица.
Позната је легенда о Крстатој џамији, која гласи да су Турци изградили минарет на цркви Свете Петке, али надприродне силе су рушиле тај минарет све док нису Турци на његов врх ставили крст.
Затим, ту су и легенде посвећене чесмама у граду из турског периода. И то чесма Ђеренка која је изграђена у сећање на турског младића Ђерзелеза, који је био заљубљен у црнокосу српску девојку. И Мачкина чесма која говори о трагедији српске мајке Димане.
Свака од ових легенди садржи занимљиву причу и има оригиналну тежину, када се прича испред самих објеката.
