Старо турско купатило, саграђено крајем XVII века у стилу балканско-оријенталне архитектуре тога доба. Грађен је од тесаног камена и опеке, а његов унутрашњи простор састоји се из свлачионице, места за купање – Халвата и резервоара за воду – Хазне. Људи су лежали на тершени – загрејан уздигнут камени под, где је пробијала пара, да би се купање завршавало у курнама – кабинама, које су биле затваране пиштимаљима – великим пешкирима. На крову покривеним ћерамидом, налази се 5 купола са стакленим окулисима преко којих се осветљавао унутрашњи простор. Према предању, приликом зидања Хамама (Амама) као везивни материјал за камен и циглу коришћен је малтер од песка и јаја.
Конзерваторско-рестауратским радовима објекат је реновиран 1956., 1983. и 2002. године у оквиру пројекта ревитализације за потребе aрхеолошке галерије Народног музеја у Врању.
