Развој Врања као варошког насеља, односно трговачко – занатлијске чаршије, евидентиран је тек од друге половине XVIII века. У чаршији су деловале многе српске занатлије: бачвари, мутавџије, самарџије, казанџије, ковачи, колари, абаџије и терзије. У дућанима је радило више стотина занатлија, ангажованих на 40 разних врста заната, који су имали исто толико еснафа.
За само 4 године од ослобођења од Турака, у Врању је евидентирано укупно 990 дућана, 5 магацина, 14 ханова, 28 пекара и 86 кафана, тако да је врањска занатлијско – трговачка четврт по броју дућана била одмах после нишке, а испред лесковачке и пиротске. У трећој деценији XX века у врањској занатској чаршији абаџија и опанчара је било све мање, а представника нових заната који су сведочили о формирању градских навика све више: печење ракије, печење хлеба, колачарство, производња вина, месарство… Последица урбанизације је појава гвожђарских радњи, калдрмџија, столара, зидара. У периоду између два светска рата берберске и фотографске радње биле су места где се водио посебан друштвени живот. Посебан статус у занатским и трговачким круговима уживали су часовничари, златари, књижари и штампари.
ЈУ “Народни универзитет” од 1984. године организује испите за проверу знања из области занатских занимања и на тај начин доприноси развоју запостављеног занатства у врањском крају. Од 1995. до 2005. године за разна занатска занимања оспособљено је 2000 лица.
