Бели мост

И  Врање, као и Верона, чува и негује причу о трагичној љубави. Тамо у Верони, љубав се збива на балкону, док се овде, у Врању, одвија на обали Врањске реке. Бели мост у Врању, или “мост љубави“, како га локалци називају, био је и остао препознатљив симбол града подно брда Пржар.

Иако постоји неколико легенди које говоре о околностима под којима је мост сазидан, свакој је заједничка прича о убиству једне велике љубави која се издизала изнад свих устаљених и наметнутих оквира друштва и као таква остала вечно да живи.

Шта се то, заправо, догодило у граду јаких страсти, мерака и севдаха?

Лепа Ајша била је кћи богатог и моћног Селим-бега. Легенда каже да се Ајша  заљубила у звук Стојанових двојница, које је слушала, док је пастир Стојан пролазио водећи овце крај њене куће. Затим се заљубила и у његов стас и пожелела да са њим оде у планине. Равнодушан није остао ни Стојан. Почели су тајно да се састају у шипражју Врањске реке. По чаршији су кренуле приче о забрањеној љубави. Глас о ашиковању младе Туркиње и српског младића дошао је до ушију моћног Турчина.

Једног дана, Селим-бег пође за својом кћери… У руци је имао пушку. Нашао их је поред реке и уперио је пушку према младићу, али је метак погодио његову кћер, која је телом заклонила младића. Други је куршум погодио свој циљ.

Последња жеља младе Туркиње била је да се на том месту, од новца за њену удају сагради мост.

Отац је испоштовао аманет своје јединице. 1844. године, подигао је мост који називају Бели мост. На самом мосту постоје две табле: на турском и арапском језику, на којима пише:

„Овај мост зваће се Бели мост,

он ће служити за олакшицу

Вода која испод њега тече

нека послужи људима за здравље!

Пролазници, прођите једанпут

Преко моста и вратите се:

Видећете да је саграђен

за добро сваког човека.

Мухамеде Мустафо,

Посредуј за хуману власницу Ајшу…“

Испод овог текста налази се текст на арапском језику:

„О Чувару, власница ове доброте и лепоте, Ханума Ајша, подиже овај мост да јој Бог опрости њене грехе и грехе њених родитеља.“