Врањска градска ношња половином XIX века била је србијанска са елементима оријента. Врањанци су много полагали на ношњу, заправо на лепоту свога одела.
Женска врањска ношња је била врло лепа, али и скупа. Одевни предмети жена и девојака су били следећи: кошуље од домаћег платна проткане срмом, либада – горња кратка одећа, напред целом дужином отворена, полукружно завршених предњих делова, од атласа – фине тешке свиле за свечаније прилике или од памука, преко либадета су се носиле мараме рађене од свиленог конца закачене дијамантском граном, дуге сукње од атласа са рељефним сомотским детаљима у облику цвета или ловорића, затим јелек и шалваре, па антерије, хаљине дугих рукава, минтани, кратка комотна горња одећа, а зимски одевни предмети су били сака – од чоје постављена лисичином без рукава, али дуга до колена и џубе звонастог кроја и дугих рукава.
Ношња украшена златовезом припадала је богатијем слоју становништва и ношена је у свечанијим приликама. Врањанке су као накит носиле низ дуката око врата. А на глави фес са тепелуком украшен дукатима или бисерима, док су при раду жене носиле чајку преко косе и плетенице су привезивале мању шамију у виду чвора.
Одевни предмети мушкараца су били следећи: чакшире од чоје са доста гајтана, јелек такође од чоје са једним редом свилених дугмади по прсима, од грла до испод појаса и џеповима са стране, долама дугачка или голема од зеленкасте чоје, преко ње појас од свиле или памука. Зими се носило или џубеили чурк. Чурк је био дужи и комотнији. На глави Врањанци су носили шапку обавијену чалмом, тамном марамом. Богати људи су носили чојано одело и на глави фес, врло ретко без кићанке, китке.
